ПОРУШЕНИ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ У ГОРЊАЧКОМ ЖДРЕЛУ

ПОРУШЕНИ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИРИ У ГОРЊАЧКОМ ЖДРЕЛУ

 


Област Ждрело, је позната још у средњем веку. На овим просторима постојао је познат средњевековни град "Ждрело" чији се остаци налазе на самом изласку Млаве из Горњачке клисуре. Ове рушевине су сачуване у већој или мањој мери до данас. Овакав комплекс утврђења је по свом градитељству био огромних размера. Сам централни део утврђења је био са главном Јеринином кулом, од куле осматрачнице на Малом Вукану. На јужном делу реке Млаве, на самом врху "Јежевца" постоје остаци куле осматрачнице зване "Зуб кула", као и "Градац" изнад самог манастира Горњака. Сам град Ждрело, са својим утврђењима је подигнут, на високим литицама Великог Вукана 825 метара висине, Јежевца и Малог Вукана 675 метара. Остаци градње се проширују и на оближњу "Узенгију", као и брду изнад самог села Ждрела где има остатака куле, народ из села ово зове брдо "Славица". Сва ова утврђења су у потпуности штитила улаз у Хомоље из правца запада. Цео овај град са својим кулама и утврђењем је био чврст бедем за освајаче који су у средњем веку надирали на област "Браничева" и град "Ждрело". У самом граду на стенама и платоима, властела и монаштво су подизали цркве и манастире, како у граду Ждрелу, тако и у оближњим брдима које су надомак Ждрела.

Сада од тих светиња постоје доста рушевина, као и жив манастир Горњак, неки се обновише, део њих се обнавља. Овим подручјем владаше краљеви Милутин и Драгутин, дометници Дрман и Куделин, властелини Растиславићи, кнез Лазар Гребељановић, као освајачи Угари, Татари, Турци. Померањем средишта државе на север, јужно од Саве и Дунава област Ждрело постаје центар, где се лоцирају монаси, са Синаја и Свете Горе. Ту налазе мир, и ту настају цркве, ту се скривају реликвије, материјална богаства која доносе са собом, бежећи испред најезде турског продирања и освајања. Тада долази до процвата црквеног градитељства на простора Горњачке клисуре. Ждрело постаје центар писмености, културе и политичко средиште у Србији. Ждрело је за такве прилике имало у то доба веома познат путни правац још из доба римске империје "Виа Милитарис", који служи за комуникације и у периоду средњег века на овом простору. После пораза Србије на Маричкој бици, сплетом околности, долази до продирања турака на просторе Поморавља. Сукобом Турака и Угара долази до страдања и ових простора у Браничеву и Ждрелу. Овај крај је још увек припадао саставу Србске државе. За време владавине деспота Ђурђа Бранковића, Србија се нашла на удару Турака, као и самих Угара који су тражили повраћај многих области око Београда и са њим. Сам деспот је тада градио нову престоницу град Смедерево. У том раздобљу у Хомољу страдају и многи манастири, као што је и "Тршка црква". Користи се камен из Горњака за зидање Смедеревског града. Тако долази и до првог пада града Ждрела са својим светињама у турске руке 1438. године. Период живљења на овом простору после најезде турака је био мучан, и сам деспот одлучује да после смрти угарског краља Жигмунда 1437. године преда и град Ждрело Турцима. Тако да је ова област коначно после пада самог Смедерева 1459. године, потпала под турску власт и ропство кроз низ векова. У том раздобљу турске владавине, у Ждрелу, се руше светиње, замире духовна моћ, монаси се скривају по пећинама, и поново на тренутке предаха од турског зулума, долазе на рушевине својих светиња. Тако да овај простор и поред свог процвата на духовном плану, и градитељству, остаде запажен до данашњих дана. Многи се остаци цркава сачуваше, једни се обновише, други се обнављају, и траг постојања је ту.
 

 

Црква богородице пречисте



Остаци ове цркве, која је позната као "мала црква" која је први објекат, који је настао у самох Горњачкој клисури, унутар средњевековног града Ждрела. Та црква је била једнобродна грађевина, правоугаоне основе. Састојала се од олтарске апсиде на источном делу цркве-које је споља била тространа а унутра полукружна. У самом наосу цркве су сачувани видни остаци стубова који су носили кров. Западни део цркве је сачувао део живописа у доиданој припрати. Сам начин градње сврстава цркву у стил "Рашке школе". Настанак градње је сврстава у прву половину XIV века. Црква је била дужине 7,4 метара и ширине 6,5 метара. Претпоставке наводе да је заштитница ове цркве "пресвета Богородица Пречиста". Место подизања саме цркве је на вештачкој направљеној заравни. Сам терен је стрм, тако је дошло до затрпавања остатака темеља и зидова цркве, Она је у својем страдању, у новије доба била у корову и шипражју, затрпана од спираног шута услед кише и отапања снега. Сам наос цркве је од олтарског простора одвојен зиданим иконостасом. Зидови цркве су зидани од ломљеног камена. Споља и унутра била је обложена блоковима од "сиге". Црква је у својој унутрашњости била живописна, што потврђују остаци-фрагменти фресака нађени на самом патосу у цркви. Разлика у сликању потврђује да су цркву сликали више фреско сликара. Под саме цркве је био од компактне мае у олтару дебљине 3-4 сантиметра, на самом простору наоса цркве под је био од опека квадратног облика. Улаз у цркву се налазио на запданој страни. У простору саве цркве, пронађени су осам гробова. Сами скелети покојника су сахрањивани директно у земљу, положени на леђа, рукама прекрштених на грудима, ноге су биле испружене. По доказаном истраживању археолога и конзерватора који су радили на истраживању доказано је да сви гробови нису били истовремено сахрањени. Сами гробови нису сви добро очувани, што показују и скелети да су старији укопи више оштећени, јер се приликом сахрањивања млађих гробова долазило до оштећења првих. Четири гроба припадају породици ктитора цркве, док други гробови у југозападном делу наоса цркве припадају монашкој заједници - братству цркве. На основу проналаска самих надгробних плоча долази се до закључка да је сама црква мали маузолеј властеле господара града Ждрела. то су гробови Илије и жене му Теодоре и њихове двоје деце без натписа имена. Начин сахране и надгробне плоче, слове и место сахрањивања потврђују племићко порекло. Чињенице указују да су они пред своју смрт замонашени - не знају се њихова световна имена. Оскудни материјал казује да су они сахрањени у XIV и XV веку, и да су умрли 24. фебруара, односно јануара без познатих година. У јужном делу "мале цркве" налазе се гробови са надгробним плочама. Натпис на овој трећој плочи казује да је ту покопан "Угљеша Десиславић" у монаштву Сава, који је у животу био у рангу војводе кнеза Стефана и брата му Вука. Сама надгробна плоча садржи датум смрти Угљеше, 20. октобар 1394. године. На четвртој надгробној плочи постоји натпис са три епитафа, који се односи на имена из различитог периода: Најстарији натпис је посвећен Стефану Коувети, умро је 4. јануара 1398. године. Натпис говори да је био син Вука Коувета, великог челника деспота Стефана. Трећи натпис, посвећен је Стефану, сину Вука Угљешића, који је умро 27. јуна 1452. године. Вук Угљешић је умро нешто раније од свог сина и датум његове смрти је 4. август 1438. године. Из овога се може видети да надгробне плоче пронађене унутар цркве не говоре о родбинској вези између Десиславића и ктитора цркве Илије и Теодоре. Може се претпоставити да су ктитори цркве држали град Ждрело у власти до освајања кнеза Лазара. Касније град и Хомоље мењају свог господара, и почетком деведесетих година XIV века на ове просторе долазе Десиславићи, велики војвода Угљеша. Црква је сада истражена од стране археолога и конзерватора из завода из Смедерева и Крагујевца. Остаци цркве, Богородице Пречисте су заштићени у садашњем изгледу. Сама црква представља важан споменик црквеног градитељства у средњевековној Србији.
 

 

Благовештење у горњачкој клисури, у Ждрелу



Остаци манастира Благовештење, се налазе на десној страни обале реке Млаве. Смештени су источно од велике увале, на уском платоу, који је проширен каскадама и потпорним зидовима. Црква је зидана од ломљеног камена у комбинацији са кречним малтером, облепљен каменом званим "сига". Сама црква је саграђена у стилу "моравске школе", димензије цркве су дужина 12,5 метара, док је ширина цркве 6 метара. Основа цркве је триконхоса у облику сажетог крста. Сам толист чине олтарска и две певничке апсиде. Олтарска апсида је по својој спољашности петострана, а у унутрашњем делу полукружна. На средишњем делу не ниша која је полукружног облика, и она представља место на коме је седео епископ за време литургије. Благовештање је било седиште митрополита - односно епископа. На основу остатака стубића од камена који видно говоре да је олтарски део био преграђен иконостасом од камена. Саме бочне апсиде су одвојене од наоса и олтарског дела каменовим блоковима пиластрима који су зидани. Купола цркве је зидана са коцкастог постоља. Испред наоса цркве је припрата, а испред припрате је дозидан објекат. Претпоставке говоре од пронађеног оловног лима, да је само Благовештање било покривено оловом. Дебљина зидова цркве су око један метар. Све певнице у цркви су са обе стране полукружне, са тим што је источна певница дозидана уз саму стену испоснице. Олтарски део цркве је био патосан опекама, које су биле глеђосане са горње стране и формата су 25х25 сантиметра. У самом олтарском делу постојао је камени стуб, димензије 80х40х50 центиметра, у којој близини је и камена плоча 60х50х18 центиметра, што чине целину часне трпезе. На супротној страни се налазила лажна, а испод ње права скривница блага, која је била честа мета пљачкаша. По својим стилским обележјима може се закључити да је црква подигнута крајем XIV или почетком XV века. У самом Благовештању су били развијени радови на преписивачкој делатности рукописних књига. Из Благовештања је настало познато "Радослављево јеванђеље" у коме је сачуван запис аутобиографског карактера. Судбина самог манастира Благовештења је делимично позната. Манастир се помиње 1496. године у време турске окупације. У њему је свој монашки постриг примио Ђорђе, син Стефана Бранковића. Нешто касније 1501. године везан је податак за Благовештање јер се помиње име игумана манастира. последњи извештај за манастир Благовештање, који говори о живом манастиру са братством, је из 1628. године. Тада је у њему боравио патријарх Пајсије. Страдање и рушење самог Благовештења може се узети за период рата између турске и аустријске војске. јер проласком, и извршеном визитацијом црквених прилика 1733. године, у овим крајевима, од стране Егзарха максима Ратковића казује да је манастир већ био у рушевинама. У самом манастиру су приликом археолошких и конзерваторских истраживања у припрати и у објекту који је дозидан касније, пронађени гробови, са скелетима покојника. Откривено је укупно седам гробова. И то четири гроба на југоисточном сектору, два на западном, аједан у унутрашњем црквеном простору. Гробови су лоцирани у правцу запад-исток са скретањима ка северу. Поред поменутих гробова било је и гомила људских костију од гробова млађих укопа. Гробови се уклапају у средњевековне начине сахрањивања. Покојници су полагани на леђа, са рукама прекрштеним на грудима и ногама испруженим једна поред друге. У самом манастиру су пронађени фрагмени делова од глеђосаног керамичког посуђа, као и делови малтера који казују да је Благовештење било фрескосликано. Северно од саме цркве постоји пролаз којим се долази у испосницу, и у том делу су две просторије, од којих је мања била пекара за потребе манастира, а веће су биле простор у коме су преписиване књиге. Северноисточно од самог Благовештења уз саму олтарску апсиду у пећини се налази испосница, која је преграђена високим зидом од ломљеног камена, она је у новије време дозидана тако да данас делује импозантно. Прозори на самом преградном зиду, казују по усклађеним висинама, да је сама испосница имала три нивоа. Сам улаз је на три метра висине и у њега се улази данас дозиданим степеништем. Испосница је старија од саме цркве. За смештај монаха исихаста, служила јејош једна пећина која се налази у стени северно од цркве. Испосница је висока око 12 метара, улазна врата-отвор је 1 х 2,5 метара, и на њој су седам отвора-прозора. Зид је дебљине једног метра.

 

Митрополија - црква и конаци

 

Црква звана "Митрополија" је монуметални храм. Подигнут је у ували која је сама заклоњена стрмим литицама Вукана. Налази се недалеко од десне обале реке Млаве. Црква је зидана од ломљеног камена повезаног кречним малтером. По градитељству, Црква припада "моравској школи". Сама црква је триконхалне основе, до данас су сачувани остаци, две бочне апсиде, наос цркве, припрата и спољна припрата, док је део олтарске апсиде порушен. Бочне певнице су полукружног облика са обе стране, источна певница је зарушена али је претпоставка да је и она полукружна. У самом централном делу цркве налазила су се четири масивна стуба, над којима је била подигнута купола цркве - кубе. Олтарски део цркве у унутрашњости био је одвојен иконостасом од камена - олтарском преградом. Дужина цркве са дозиданом припратом на западној страни је 23 метра, ширина је 8 метара. Сама дебљина зидова цркве је 1,3 метра, а у делу спољне припрате је од 0,80 до 1 метра. У самом северозападном делу су остаци плитких канала, којима је довођена вода у саму цркву. У југоисточном делу цркве, у припрати, пронађена је већа мермерна плоча обрађена и полирана са једне стране. Испод ове овалне плоче постојао је гроб, који је био поремећен, јер се у њему налазило и доста костију које су биле од другог скелета. Све то указује да је сама црква настала на неком гробном месту, где су већ сахрањивани покојници раније. Под у самој цркви је од опека. По остацима фрагмента малтара, види се да је црква била фреско сликана. Из турских пописа се види да је у манастиру "Митрополији" у трећој деценији XVI века били најпре један, а касније два калуђера, и да је сам манастир давао приход упола мање него манастир Благовештење. На основу откривених остатака зидова може се закључити да је около цркве, било конака који су били ограђени зидовима. Улаз у манастирски комплекс Митрополију је био са југозападне стране. У близини самог храма, постојали су остаци грађевине, за коју се веровало да је најстарија у Горњачкој клисури. Звала се "Капела", њени остаци нису сачувани, јер је на тој локацији 1961. године изграђена зграда путне секције. Поменута црква је била удаљена на стотинак метара од Митрополије, била је димензије 25 х 12 метара - црква са олтарском апсидом. Цео комплекс манастира и грађевина духовног садржаја говори о постојању једне "свете горе" на овим просторима Млаве, у Хомољу и Ждрелу Горњачком, у периоду средњевековне Србије.
 

 

Манастир "Свете Тројице" у Ждрелу - Обновљен

 

На узвишењу изнад села Ждрела, на узвишењу "Мали Чукар" налазио се локалитет Манастириште. О самом локалитету су у XIX веку написани оскудни извештаји о Манастиришту. Спомиње се као "Света Тројица" и лековит извор. За саму цркву чије су остатке видели у рушевинама кажу да је била посвећена "Светом Петру и Павлу". У XX веку, тачније од 1984. године вршена су сондажна истраживања. најновијим систематским археолошким истраживањем 1998. године, је доказано постојање цркве. Приликом поменутог истраживања затечено је стање цркве које ће сада бити описано. На самој локацији, у својој најстаријој фази налазило се гробље, са преко 80 гробова. Настанак цркве се може узети од XIII до XV века. Била је то црква једнобродне основе, којој је накнадно призидана припрата на западу, и параклис на југу. Црква је зидана од тесног камења у доњој очуваној зони. Дужина цркве је 21 метар, широка је 7,60 метара, са параклисом 12,30 метра. Надземни део је био очуван у висини до 0,65 центиметра, док су зидови били дебљине до 1 метар. Сам унутрашњи простор је био прекопан, од најезде трагача за златом. На самом платоу су видљиви остаци зида, који је опасивао манастир - цркву. Под саме цркве је био од опеке. Унутрашњост цркве је била живописна. Сам плато око цркве је био гробно место за сахрањивање. на истраженом простору од 300 квадрата, регистровано је 51 гробних целина, и 5 костурница са 30 секундарних сахрана. Покојници су полагани у земљу на леђа, са прекрштеним рукама на грудима, и са упруженим ногама. Глава им је била на западу. Овде се сахрањивало у једном дужем временском периоду. Сам гробни материјал је малобројан. Нађен је један пробушен новчић, гвоздене стрелице, пређице за појас гвоздене, део тканине и керамичка посуда. Од покретног археолошког материјала, нађени су ситни делови керамике, остаци кухињског посуђа. На самој површини терена цркве, и око ње, мештани Ждрела су налазили сребрни новац краља Драгутина. завод за заштиту споменика кутлуре из Смедерева је извршио оквирно датовање настанка цркве, и закључно је настало од XIII до XV века. Руководилац поменутих радова Д.М. Радовановић, је омогућио истраживањем 1998. године, да се на истој локацији може зидати нови обновљени манастир - црква. Саме радове својим средствима за истраживање омогућио је нови ктитор цркве господин Сима Стевановић мештанин села Ждрела.
 

 

Подизање цркве - манастира "Свете Тројице" у Ждрелу


На месту званом "Велики Чукар" на узвишењу изнад самог Ждрела, на приближно истој локацији, изграђен је нови манастир - црква посвећена "Светог тројици". По добијеним дозволама и катастарским папирима, после мировања од неколико векова мештанин Сима Стевановић, који је уједно и задужбинар ново подигнуте цркве почиње градњу 1997-98. године. Село Ждрело сада има око 270 домова. Освештање темеља цркве која је у размери, дужине 20,5 метра, ширине 7,5 метра и висине са кубетом од 14 метра, извршено је од стране епископа Браничевског доктора Игњатија 25. јуна 1998. године. Црква је зидана у византијском стилу. Као једнобродна грађевина са једним кубетом. Сама је зидана каменом који је доношен из мајдана из Жагубице и Голупца. Главни улаз у цркву је на западној страни, улаз чине једнокрилна масивна врата. Кубе је на средишном делу, док је олтарски део на источној страни. Олтар је испуст у полукружној апсиди на којој је прозор са правоугаоним изгледом полукружног облика у горњој зони. Спољ изнад олтарског дела је узидан у розети кругу већи камени-мермерни крст. Прозори на самом кубету су правоугаони са завршним горњим полукругом. Црква има шест прозора и споредни улаз у цркву на зиду са северне стране од главног улаза. Симс цркве је зидан од обрађеног камена што даје цркви леп декор. Кров цркве је на две воде и благог је полукружног облика, док је кров на кубету полулоптастог обика. Цео кров је покривен оловним покривачем, који је поклон прилогом Архимандрита Тадеје Штрбуловића, некадашњег старешине игумана манастира Витовнице. Над кровом цркве су постављена три већа крста који су симболи хришћанства и православља. На самом западном делу споља је над улазним вратима остављен удубљен простор где ће бити постављена фреска са ликом патрона цркве "Свете Тројице" док је над њом розета кружног облика, а поред розете лево и десно су крстови од белог гранита. Споња је озидан темељ и остављен простор за дозиђивање које је било предвиђено за "крстионицу" цркве. У својој унутрашњости на средишњем делу постоје четири велика узидана стуба који су дупли а који држе велико кубе. Крстови су урађени на цркви од нерђајућег прохрома, иначе поклон задужбинара цркве. Олтарски део је фреско сликан, и преграђен новим лепим дрвеним иконостасом, дуборез - рад ђакона Томислава Живановића из Крагујевца. Иконе је сликао ђакон Миодраг из Жичке школе иконописања, у два нивоа, са 16 икона, рађен 2002. године. Антимис у цркви је положен од стране епископа Игњатија 28. августа 2002. године. Плаштаница у цркви је освештана 2002. године, од стране епископа Игњатија. Дрвена "Дарохранилица" у олтару је нова и поклон је Првослава Стевановића из села Ждрела. Крст у олтару је поклон Недељка Стевановића из села Ждрела. Кубе је осликано фреском "Исуса Пантрокатора" коју је насликао сликар Михајло из Новог Сада, а који је осликао и олтарски део. Сликање је урађено у техници "Алсесо" на сувом малтеру. Црква има своје барјаке као и део богослужбених књига за обављање литургије. Освештање цркве новоподигнутог манастира је извршено на дан 28. јула 2002. године, у недељу. Освештао ју је епископ Браничевски доктор Игњатије, са намесником "Млавским" протом Мирком Лукићем и свештенством Млаве и Хомоља. Порта манастира је површине 90 ари, и у склопу манастира је саграђен нови манастирски конак на спрат, у стилу "моравске куће" градитељства. Конак још није завршен. Конај је започет да се зида априла 2001. године, а покривен је црепом у 2002. години. У манастирском комплексу протиче веома јак извор чисте воде, који протиче кроз манастирски конак. На црквеној порти биће подигнута звонара, на којој ће бити постављена три велика звона тежине око 4 тоне, ливена у Аустрији, поклон верника прилогом из Ждрела. Самом чину освештања манастира, био је присутан изасланик министра вера из Београда господин Душан Ракетић, као и председник општине Петровац господин Аца Животић - Гера, и мноштво народа из Млаве и Хомоља. Село Ждрело територијално припада општини Петровац и намесништву "Млавском" по црквеној подели. Манастир ће бити са братством, мушки манастир, и тек треба да заживи у правом смислу, у току 2003. године. Село Ждрело припада "Шетоњској" парохији и свештеник из цркве у Шетоњу Петар Јовић, опслужује и новоподигнути манастир "Свете Тројице" у Ждрелу. У новоподигнутом манастиру, чува се велики дрвени крст, који је носио задужбинар Сима Стевановић на ходочашће на "Христов гроб" у Светој Земљи у Јерусалим.

 

 

Српски православни манастир "Светог Апостола Петра и Павла" - Решковица – обнова

 

Црква-манастир "Решковица" налази се између два планинска врха Вукана и Суморовца, његово првобитно место је испод "Моминог камена" са десне стране речице Решковице која протиче у непосредној близини. Сама црква је по својој локацији ближа селу Бистрици него селу Ждрелу. На поменутом месту постојали су остаци темеља старе цркве. Прво помињање манастира је из 1467. године у попису турском у Браничевском Тефтеру, и то под именом манастир "Орашица" који је био посвећен патрону "Светом Николи". По записима путописаца из историјских списа 1582. године, до 1677. године овај се манастир помиње под именом "Решковица" и тврдње казују да је био посвећен "Светог Тројци". Оба споменута имена патрона цркве су остала за истраживање о веродостојности коме је црква била посвећена. Остаци темеља порушеног манастира "Решковица" који је средњевековна црква, били су видљиви, све до његових рушења деведесетих година XX века, када се због обнове и подизања нове цркве, очишћени. Из записа се види да су темељи сае цркве били: Црква је била у основи у облику трикохониса, са припратом на конхама ширине. Црква је зидана од ломљеног камена са гашеним кречом. Дебљина самих зидова цркве је од 0,70 до 0,85 метара. Зидови цркве су на свој им остацима били сачувани до 0,80 метара висине. Уоколо су остаци манастирског зида који је ограђивао сам манастир. Терен је у 1990/91. години сав рашчишћен. По записима који датирадју у прошлост стоји податак да је у манастиру Решковица била и преписивачка делатност. Таква преписивања богослужбених књига је трајала осамдесетак година. По налогу игумана Јова у манастиру "Решковица" је преписан Минеј 1558. године. Друга књига која потиче из манастира Решковице је "Октоих" из 1613. године, који је преписан у манастриру "Свете Тројице" за време игумана Јоакиму. И трећа мања књижица која је настала у манастиру је из 1677. године. Поменути "Октоих" богослужбена књига се сада чува у Сремском манастиру Врдник. Манастир се по наводима истраживача од старости срушио, мада је вероватноћа да је најпре зарушен од освајача Турака, па тек од зуба времена и порушен. Податак један казује да је архимандит Сергије из манастире Решковице, са "граматом" лично послао руском Цару Ивану Грозном, и од њега затражио помоћ, преко свог јеромонаха Јаћима, да скупља прилоге за обнову истог - подизање нове цркве.
 

 

Обнова манастира Решковице посвећеног "Светим апостолима Петру и Павлу" - Ждрело

 

Обнова манастир-цркве у "Решковици" је започела 1991. године, са благословом сада блаженопочившег епископа браничевског Саве. Благослов је дао и архимандрит Тадеј тадашњи игуман манастира Витовнице, уз жељу Анахорете X. Душана, који је већ био на простору где ће се манастир зидати. Најпре је подигнут нов манастирски конак, који је већих диманзија на спрату. Новим благословом из 1995. године који је стигао од стране садашњег епископа браничевског Игњатија, настављени су радови на зидању нове цркве која је посвећена патрону "Светим Апостолима Петру и Павлу". Само здање цркве је доста необично за градњу цркви, јер сам приступ је такав. Црква се гради у већим димензијама, са два нивоа градње испод земље, и објектом над земљом са централном куполом и звоником на запаДНОЈ страни. Радови на изградњи су започети маја месеца 1994. године. У темеље нове цркве је положена повеља са датим записима о самом манастиру. Црква је у досадашњим радовима добила контуре свог изгледа, јер су два нивоа под земљом сазидана. Сада се ради на зидању цркве у свом изгледу над земљом. Оваква градња и подизање цркве траже много времена, а уједно и средства за подизње исте. Радови се настављају и у 2002. години на обнови новог манастира у "Решковици" у Ждрелу.
Прилог тексту, препис грамате коју је 1582.године, донео руском цару Ивану Грозном јеромонах манастира Решковице Јаћим. Грамата се чува у Русији - Москва.




Коришћена грађа и литература за Горњачке-Ждрелске манастире:
1.Хомоље - Љубиша Радовановић и Милорад Ђорђевић, Жагубица 2000. године,
2.Истраживачки рад аутора књиге Радета М. Обрадовића 2001. и 2002. године,
3.Шематизам Цркве-Епархије Браничевске, Пожаревац 1972. године,
4.Шест стотина година манастира Горњака 1379-1979, Д. Митошевић, Смедерево 1983. г.
5.Манастир Горњак, Душан Д. Митошевић, Смедерево 1969. године,
6.Српске земље у средњем веку, Михаило Динић, Београд 1978. године,
7.Средњевековно Ждрело, Димитрије Мадас - Виминацијум бр.10, Пожаревац 1995. године,
8.Прилог проучавања М. Горњака, Млађан Цуњак - Виминацијум бр.2, Пожаревац - зборник радова Народног музеја Пожаревац 1988. године,
9.Цркве и манастири у Горњачкој клисури, Владислав Касалица-Виминацијум број 8-9., Народни Музеј Пожаревац 1994. године.
10.Светиње Горњачке клисуре, др. Млађан Цуњак - Смедерево 2000. године,
11.Преглед Црквених Споменика кроз Повесницу Српског народа - Р.Петковић, Београд 1950. године,
12.Водич Манастири у Србији, Срђан Дебељаковић, Београд, 1994. године,
13.Историја Српске Цркве, Епископ Никанор Ружичић - Загреб 1893. године,
14.О Горњачким Повељама, часопис Браничевски Весник М.А. Пурковић-мај-јул године 1940. Пожаревац,
15.Опис Манастира у Србији, Јосиф Веселић - Београд 1874. године,
16.Манастири у Браничеву према турском Попису 1467. године - Бранка Кнежевић, часопис Саопштења, Београд,
17.Археолошка налазишта на подручју Подунавског и Браничевског округа, Дејан М. Радовановић - Смедерево,
18.Ждрелски Манастири, Илија Руварац - Старинар VI Београд 1889. године,
19.Историја Српске Цркве, Чеда Марјановић књ.1. Београд 1926. године,
20.Стари Српски Хривосуљи, Акта, Биографије, Летописи, Типици-Споменик - Београд 1890. године.

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.