ОПИС ЦРКАВА И МАНАСТИРА ПО ТЕРИТОРИЈАЛНОМ ОБЛАШЋУ ХОМОЉЕ

ОПИС ЦРКАВА И МАНАСТИРА ПО ТЕРИТОРИЈАЛНОМ ОБЛАШЋУ
ХОМОЉЕ

 

 
    
Ова књига у свом садржају има за циљ да опише историју, архитектуру, место и живот, цркава и манастира у Браничевској Епархији, у области од извора реке Млаве, кроз њен ток, до ушћа у реку Дунав. Њен ток је Хомоље, Млава, стиг, и лева и десна страна има цркве и манастире, у ближој и даљој околини. Као што је и ред почећемо од самог извора, од области која географски носи назив "ХОМОЉЕ". Свака богомоља од свог настанка градње, живи свој живот, има своје узлете и падове, богату духовну ризницу, као и своја разарања и сама пустошења кроз векове, и време честих ратовања, свог народа српског. Сами манастири у овој области "Браничева" су до сада познати читалаштву, кроз писане садржаје, кроз своју историску прошлост као и садашњи њихов живот. Док сеоске цркве, као објекти духовности од својих настајња, како у прошлим вековима, тако ове новије цркве, по свом настанку градње, тако и оне које настају, које су  још у изградњи, о таквим сеоским црквама у овим токовима реке Млаве, биће описане у овој књизи.

Жагубица краћи опис настанка саме вароши  Жагубице кроз писане документе.
Варош Жагубица,  по свему судећи је једно од првих насеља и доста је старо у Хомољу. Писани извори, који помињу данашњу Жагубицу, датирају  још из турског пописа из 1467. године, где се помиње насеље под dovac, именом "Жабуковица'' - ову тврдњу износи у својој књизи, преведеној са турског Момчило Стојаковић, "Браничевски Тефтер" - поред овог турског извештаја, ову област и само насеље помињу и други путописци. По писаним изворима с почетка ХVШ  века, насеље Жагубица се раније  звала Врело а гледано је да се део Жагубице  и данас зове Камвдовац, стога се намеће и друго питање о првобитном имену ове вароши у у Хомољу. Постоји  запис да је постојало ишчезало насеље у "Селишту", у коме и сада има стабла самомиклих младица дуња, која говоре да су изданци воћака некадашњег насеља "Камидовца". У близини садашње Жагубице налази се  једно старо и напуштено гробље "Незнано гробље" као и остаци темеља  једне мале црквице у малој клисури  реке Тиснице.  Сви ови подаци упућују на закључак да је ту некада било насеље, пре садашње Жагубице. Такође подаци казују да је то некадашње насеље опустело  са осталим делом Хомоља, по тврђењу др Тихомира Ђорђевића у доба сеобе срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем III Црнојевићем 1690. године. Поново насељавање Жагубице и целог Хомоља, по овом истом  путописцу, казује да је то период после ''Пожаревачког мира'', и саме аустријске  окупације  1718. године. Први насељеници долазе у Жагубицу са Аламаша у Ердељу. Овај наш познати етнолог - Тихомир Ђорђевић тврди да су се четири породице населиле, у ову варош, и да су они и њени оснивачи. Он тврди да је на гробљу у Жагубици видео неколико старих камених надгробних споменика, од којих  је  један старца  под именом "Лупша" који се сматра за родоначелника. Године 1908. постојали су два споменика  један је био Лупшин, а други  је био његове жене Опре, нажалост каменови крстови изнад гробова тада су били упропашћени, тако да се сем имена са њих није могло ништа друго ишчитати. Шездесетих година XX  века, тадашњи свештеник жагубички Момчило Декић, између осталих сећања на прошлост Жагубице, помиње и стару воденицу недалеко од вароши, за коју народ тврди да је Лупшина, и да је доста стара да њен настанак народ не  памти. Најстарији писани податак из црквених књига, датира  за  период  1723. године, за плаћену црквену таксилу - данак. Жагубица се тада звала  "Врело" и бројала је тада 22 дома, улазила  је у састав хомољске парохије. У Егзархијату Пожаревачком седиште парохије  је било "Тршка Црква". У веома оскудној  литератури Жагубица  је  поменута као седиште парохије  тек као капеланија 1864. године. Вожд првог Српског устанка, после пребега својих војвода у Румунију - Миленка Стојковића, и Петра Добрњца, он у Жагубици налази човека, војводу Илију Стошића, који  је био из народа, коме додељује 1809.г, власт, и вођење устанка у  читавом Хомољу. Илија је до краја остао  веран устанку и Карађорђу, на самом слому 1815. године, пришао је са Карађорђем у Русију, и тамо умро као емигрант. Жагубица није заборавила патриотска делања Илије Стошића, тако што је данас остала запамћена област - локалитет, под именом  "Стошићева Стража.
Хомоље  је подручје  у североисточној Србији, које обухвата територију изворишног дела Млаве, Пека и Крупајске реке. Ово се подручје  јасно ограничава планинским венцем са свих страна. Овакво уоквирена целина састоји се из два дела. На самом истоку  је Жагубичка котлина а на западу Крепољинско - крупајска котлина која раздваја Бељаничко хомољска пречага.
Жагубица се налази као општинска варош, у крајњем  југоисточном делу котлине.

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.