ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ И ПРЕПИСИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ И ПРЕПИСИВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

 


Писменост на овим просторима датира из средњег века. Тачније још с почетка XIII и XIV века. Учени и просвећени деспот Стефан Лазаревић, сам је са страшћу једног библиофила, прикупљао књиге, затим наручивао разне преписе наших старих рукописних књига. По његовом наређењу и жељи су му преведене поједине богослужбене књиге са страних језика на писмо старословенског језика. Ова област Браничева је из тих разлога често бивала насељена монасима са Свете горе, који су преписивали књиге, а и често остајали на овим теренима  уз помоћ самог деспота Стефана, подизали нове цркве, и ту писали књиге.

Из овога се може закључити да сам деспот, не само што је волео књиге већ је и сам био писмен, писао књиге и преводио са грчког. Иза њега то исто је чинио како на обнови тако и на преписивању књига и деспот Ђурађ Бранковић ( Смедеревац). На далеко је позната била преписивачка школа «Ресавског Писања». Сем манастира Манасије, на књизи се радило и у другим манастирима у Браничеву, и то у Орешковици, Витовници, Брадачи, у Ждрелиским манастирима "Благовештењу" и самој Митрополији Ждрелској. До данас је сачуван лични запис "деспота Стефана, из 1421. године, који казује следеће: Стефан Лазаревић деспот и наследник земље Браничевске, ову књигу писа за душевно спасење. (Гласник Д.С.С - књга XI). У манастиру Благовештење у Горњачкој клисури, у коме се помиње да је писана прва књига у Пожаревачком крају, коју је писао светогорац, Радослав познати инок  "Јеванђеље 1428 / 29 године".  По писању Ђорђа Сп.Радојичића, ово се јеванђеље сада чува на Светој Гори, у манастиру Светог Павла, јер га је ту донео његов преписивач, из тог јеванђеља, истргнути су 12 листова са записом и илустрацијама, од стране Порфирија Успенског, и однети у Русију и сада се чувају у Лењиградаској библиотеци.Следи запис из тог Јеванђеља који гласи: текст;.

Прва написана књига на овим просторима «Млавског краја» као оргинално дело јесте: Кратка Историја-резиме, и написана је руком истог Светогорца Радослава у Ждрелу - Благовештењу, у времену пре пада Смедерева 1439. године. У овој књизи се говори о смрти духовника Висариона, по чијем је налогу и преписано "Јеванђеље", у даљем тексту ове књиге се бележи предаја Ждрела Турцима, и  како се калуђери и народ разбежао из свог пребивалишта, 1435. / 36 године. ЛЕСТВИЦА, је трећа од најранијих књига насталих на просторима Браничева. У Вл веку на Синајској Гори, калуђер Јован Синаит, је израдио ову лествицу, у њој је садржај , какве све подвиге човек треба да уради, да би одвојио дух од тела, да би победио телесне страсти (ђаволе), и тако ушао у царство духа (у рај). Ова прва верзија је написана на грчком језику.
По жељи деспота Ђурђа Бранковића у Браничеву, са грчког језика преведено је ово дело на српски језик 1434. године, равно три године иза подизања Смедеревског града. Степен "Лествице" се састоји од тридесет поука. Помиње се име Давида, као једног од преводиоца поменуте књиге, која има близу 700 страница, са 85.000 речи, сам рукопис је сачињен од мастила и од чађи, хартија италијанска са воденим знаком "три брда", правопис је рашки (старински). Корице су од дрвета превучене кожом, и на њој је лик лава, хералдички знак деспота Ђурђа Бранковића. Овај знак је означавао да је књига припадала деспотовој дворској библиотеци. На последњем листу поменуте књиге стоји запис да књига припадаше "деспотици ангелини монахињи". Пут ове књиге ишао је овим редом: у манастир Крушедол, одакле је нестала за време II светског рата од стране усташа и била у Загребу, а затим је 1947. године враћена у Београд, и сада се чува у Музеју Српске Православне Цркве у Београду.
Пролог је књига која је преписана у манастиру Брадачи, настала је радом игумана Панкратија 1566. године, а по заповести игумана јеромонаха Панкратија. Садржај ове богослужбене књиге, је текст из Старог Завета. Овај "Пролог", помиње и свом речнику старога словенског језика и аутор Фрањо Миколшић, стр 17. Поменути "ПРОЛОГ" сада се налази, и чува се у Љубљанској библиотеци, у рукопису, са ознаком Б.бр.9. Воскр. под бројем 65. Запис у њему у транскрипцији гласи."Си Пролог списа се повељенијем игумена кир Панкратија јеромонаха и всего братства присједешчу ми у дому Прјесветјеи Богородице в храмје Благовешченија ее,в љето З.И.О.Д у монастиру Зовом Брадача.
Минеј, Октоих, су књиге које су настале у манастиру "Решковица"у Ждрелу. У овом манастиру је била развијена школа преписивања старих књига.Тај рад је трајао преко осамдесет година. По налогу игумана овог манастира по имену Јов, преписан је у лето 1588. године један Минеј.
Октоих који је такође настао у поменутом манастиру, године 1613, у храму Свете Тројице, за време игумана Јоакима. Име самог преписивача је написано тајном буквицом.У њему се наводи да је писано у великој нужди, јер је настало насиље од турака, на област Браничева, и сам манастир Решковицу. Ова књига "ОКТОИХ" сад се чува у манастиру Врднику у Срему.
Једна мала књижица која је исто настала у манастиру Решковици, године 1677. књига је писана за попа Јевтимија, који је био егзарх патријарха Арсенија III био је касније владика Будимски, на корици поменуте књиге оставио је запис. "Сиа книга мње смернаго митрополита Будимскага Јефтимија, у лету рождества Кристова 1697. писах. у Тавни а у то лето разбише Немци Турскога цара Мустафу на реци Тиси на Сенти, херцег Сафон.(0вај се податак налази у Старинару књ.ВИ.страна 31-39,година 1889).
У манастиру Брадачи, приликом посете Браничеву, пећког патријарха Арсенија, који је нашао манастир у рушевинама 1677.године, пронашао је и Месечни Минеј за деценбар месец, и исти узима са собом у Пећ.
О поменутом Минеју сачуван је један запис, који се данас чува у библиотеци Пећке патријарсије, регистован под бројем 7-023, а који у транскрипцији гласи  А Арсеније Божијму милости ју патријарх пескии. Да се зна јегда поидохмо на пут, на. Браничево и обрјетох сију књигу у, манастиру , Брачево и обрјетох сију књигу никим брјегому, прињесох ју впатријаршију да служит.Доњдеже обновит се више речена обитељ, и подписаих-в љето З.Р П Е " На овом Минеју су била. и три записа поменутог патријарха. Брадача је сада поново  обновљена -1997.г.
У манастиру Витовници, у Млави постојало је једно старо јевандјеље, Које - датира из 1557. године наше ере –не зна се поуздано да ли је ту преписано, или је ту донето однекуд, само се зна да је сам манастир "Витовриица" у то време био велики духовни центар. Ово је Јеванђеље оковао Вук Кондо, поменуте 1557.године. Монаси су га приликом свог бегства пренели у манастир Бешеново. Ово се Јеванђеље сада налаз у ризници музеја Српске православне Цркве у Београду. Треба напоменути да је заједно са овим Јеванђељем, из манастира однет и сам печат манастира, који се помиње да је године 1703. био у манастиру Крушедолу. (У својим књигама овај податак помињу путописци, Љубомир Стојановић, и М.Драговић). По писању Максима Ратковића, за Браничеве и њену област 1773. године настало је црно доба, за цркву и свештенство у њој. Тадашњи калуђери и свештеници који су дошли овде са стране, учили су писање и књиге по разним манастирима. Скоро су сви манастири под сеобом Арсенија Чарнојевића су запустели. Тада је био чувени Стефан Даскал у манастиру Раваници, као и у Манасији код игумана Јосифа, и Арсенија, они су били задужени за књиге, и учење свештеника читању истих. Ова аустриска окупација је оставила траг на пољу рада писане реци. Књиге у то време су биле разног порекла, и реценсије. Било је српских рукописа, (србуља, каравлашке (римничке),венедичке (млетачке), московске, Кијевске, лавовске, Бугарске.
По обнављању браничевске епархије, поново је почела радити издавачка делатност, само сада у издаваштву часописа религиозне садржине, "Браничевски Весник" године 1933. као  и у новије време, када је преосвећени владика Хризостом преводио, одређене одломке из богослужбених књига. Превод се односи за "Православни Мисионар" 1958. године. Уређивачка делатност на овом часопису трајала је пуних 25 година, све до 29. октобра 1982. године. Доласком владике др.Игњатија Мидића, на чело Браничевске Епархије,његовом заслугом и радом започео је свој живот часопис "Саборност" као часопис Браничевске Епархије, који хвала Господу Богу, излази и данас на добробит свију нас у Српској цркви. Тако наша црква у области Браничева, тачније Млаве, Стига, и Хомоља, има свој писмени и духовни центар за писање и обнову књига и часописа до данашњих дана.


Коришћена грађа и литература за писање о  градитељству цркава и манастира и за  писање  о преписивачкој  делатности у црквама и манастирима Млавским.
1 .Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадовића 1999./2000./2001./2002.г.
2.Пет векова Писане Речи Младен Владимировић - Пожаревац 1965.г.
Хомоље Љубиша Радовановић и Милоад Ђорђевић - Жагубица 2000. г.
О Горњачким Повељама аутор Миодраг Ал. Пурковић - Браничевски Весник - свеска мај - јули  1940.г. Пожаревац.
5.Културна Ризница Србије - саставио и  уредио Јован Јанићијевић - Београд. 1996.

 

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.