СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ МАНАСТИР «СВ АРХИСТРАТИЗИМА МИХАИЛУ И ГАВРИЛУ» -ЗАОВА

 

Српски православни манастир «Св архистратизима Михаилу и Гаврилу» - Заова

 

Bogoluzbena knjiga-okov

Црква манастира Заове   је  саграђена, и лежи у живописној и шумовитој котлини познатог браничевског  повијарца Сопота. До цркве  се долази старим путем Пожаревац - Петровац, скретањем у десно, и кривудавим асфалтним путем  се кроз густу церову шуму  стиже до саме  цркве. Постоји пут  преко општинског места Малог Црнића и села Топонице. Трећи пут  је од Петровца преко Великог Села и одатле  на   југоисток  до манастира. Црква Заова  је  легендарна и  чудотворна црква. Сам простор где  је црква саграђена, одговара анбијенту за подизање средњеввковних манастира. Овај цео простор припада процвату српске  средњевековне духовне  појаве на овим просторима. Сам настанак цркве у овом крају Стига везан је  за предање  о трагичној смрти сестре Јелице, која  је  страдала и опевана у народној  песми "Бог ником дужан не остаје". Уз  ово народно  предање  иде и  вековна прича да је  првобитни храм задужбина кнеза Лазара Хребељановића. Цркву Заову су у  прошлим вековима походили сви српски истраживачи, и хроничари, свако од њих  је  оставио и доста  писане грађе  - траг о  постојању ове  светиње.  Brat rastrza  sestru -manastir ZaovaЧесте  су  препоставке  путописаца, јер су базиране  искључиво на народне  приче, и предања у  овом крају, да је црква задужбина кнеза Лазара Сачуваних историских доказа за то нема. На заласку XX века, у архиву Србије је пронађена обимна архивска грађа, везана за манастир Заову, грађа је на турском  језику, и из те  грађе биће  и мноштво одговора. Историски списи говоре да је "Заова" манастир постојао 1467.године. Чињеница указује да је манастир био саграђен  после  пропасти Србије, и пада Смедерева, као и долажења Турака на власт. Оваква историска  познаница, указује да је црква Заова, само могла бити саграђена у  време српске  самосталности, и  процвату духовног неимарства Срба, Године 1467, у манастиру Заова  је живело  седам    особа, и они су  плаћали основне дажбине за  покорене  хришћане. Укупан износ пореза   је   за манастир Заову износио  1600   аспри. Stari snimak crkve iz 1897О страдању  првобитне цркве, и њеним обновама, и поновним страдањима кроз дужи вековни  период нема сачуваних  писаних трагова. Кроз  честе   збегове српског народа, са ових  простора, одношене  су и  писане књиге  и архива цркава. Прва  појављивања  писана која се  односе на Заову, су настала 1797. године, и тај запис  је  сачуван. Тада је у  запуштеном манастиру живела монахиња  по  имену Магдалина. Предање  казује    да је   у  околини, цркве постојао двор браће Радића, који су били властела кнеза Лазара. Немио догађај самог страдања и растрзања сестре  Јелице се   збио на дан Светог пророка Илије 1385.године. Предање даље казује да је  кнез Лазар, обилазећи Браничево, свратио до својих  пријатеља  у Стигу, до двора Радића. Шума  је  тада била гушћа  и  знатно  већа. Freska obesenog svetog JovanaТада кнез наиђе  на   човека  пустињака, који је зарасао  у густу  браду, и у  разговору  са њим сазнаде да је то  Павле, покајани брат, и чувши о страдању Јелице, кнез зажеле да пође  на њен гроб. Кнез утеши свог властелина, одстојавши  у молитви на Јеличином гробу. Касније кнез даде одобрење да се  на том месту подигне црква. Народ  је много касније  прозва Заовина црква. Првобитну грађевину из XIV века, су  порушили Турци, зуб времена је довршио преостало. Земља, услед честих поплава, покрила  је остатке темеља. Почетком XVII  века народ овог краја, у обраслој шуми, која  је  сва обрасла   виновом лозом, нађе

остатке цркве, и на тим темељима сагради цркву брвнару. Године 1804. Турци опет спалише цркву. Већ наредне  године  вођа  Србије вожд Карађорђе Петровић, дарова прилог у новцу и  потребном  материјалу  за обнову цркве.Freska u manastiru ZaovaГодине 1837. кнез Милош Обреновић, поче  обнављати цркве по Србији. Тада се  на старим темељима сагради Заовина црква. Црква  је зидана од камена пешчара. Димензија цркве  су, дужина  18/м , ширине,11. 5 м, и висине-19.5 метара. Дебљина   зидова износи  од 0,40 м до 0,50 м. Зидови цркве су  фуговани  и  посебно декорисани у камену. Црква  је грађена у српско-византиском стилу градње. Посвећена  је  патрону цркве, "Светим архистратизима Михаилу  и Гаврилу". Садашњи стил  припада  "моравском"  без кубета на цркви. У својој основи цркве лежи   крст, са  знатно  проширеним апсидама, певничким и олтарским. Црква  је после  обнове  1837. године, претворена у парохијску цркву, којој су  припадала околна села. Црква  је   једнобродна  грађевина  правоугаоне  основе. Jelicin grobЦрквена  архитектура манастира Заове  заснива на грађевини, која  је зидана, ломљеним каменом у добром кречном малтеру. Тесани камени  блокови су узидани у  угловима, око довратника, на пиластрима слепих аркада, и на допрозорнику. У истом начину градње  зидани су спојеви  зидова и слепе аркаде, са црквеним конолетама у горњо   зони цркве. Спољне фасаде су подељене  каменим хоризонтално  постављеним венцем. Ниша на   јужном делу  има  полукружни равни  завршетак, док   је  западни део фасаде  са равним  завршетком. Црква  је у  свом горњем делу украшена слепим аркадама, са стубовима ослољеним на пиластре. Њих  придржава кордонски венац.
 Пиластри на цркви се  завршавају малим капителима. Сам кровни венац цркве   је декоративан, и сачињавају га три венца. Два су од камена, а трећи средишњи је  постављен у  цик цак  зони од цигала. Оваква иста спољна декорациjа на цркви уочена  је и на делу крова, источне  и  самих бочних певница. Део између крова цркве  и    крова  јужне  и северне  певнице, је испуњен аркадама, са по  пет седластих лукова, који имају ослонац на малим козолама. Различитост аркада  је уочљива, од  јужне и северне које су једноставне израде, до аркада источне стране која  је  са луком у средини.Ikonostas u manastiru Zaova На самој цркви су два портала који су по својим величинама и архитектонској изради исти. Сам надвратник  јужног портала је  полулучног облика, састављен од два тесана камена блока који се спајају. Надвратник  је украшен, његова глачана површина  има  видан рељеф плитке орнаментике. На доњој  проширеној површини клесар  је уклесао по један већи круг. У његовој унутрашњости су обликовани  урезани троуглови добијени постављањем попречних  линија. Мајстор је овом рељефу додао још један круг око првог и спојио их мањим цик цак линијама и већим троугловима. Између две розете смештени су шест мањих кругова, обрађених са варијантама геометриских мотива. У средини изнад свих кругова изведена  је  розета са шест листова, док је на југоисточној страни    уклесано  и шематизовано дрво живота, које  висином прелази и површину суседног камена. Изнад   доње линије која у  смеру цик цак   и постављених троуглова  постоји  читав низ   кругова који су одвојени  преко  половине. Овакво украшавање  на цркви Заови, по својој орнаментици подсећа на мотиве  на стећке и надгробне  споменике  у Шумадији. Кров цркве  је  на две  воде  без кубета, и сада је  после  најновијих обнова покривен крупним црепом. На крову су два крста, која су урађена од  пљоснатог гвожђа.Izvor svete Petke kraj manastira
Зидови цркве, су утегнути гвозденим утегама јер терен на коме је црква грађена  је на  земљишту које  клизи. Гвоздене утеге су учврстиле зидове и осигурале  од даљег пуцања. Унутрашност цркве се дели на  припрату, лађу цркве, и олтар. Црква је у својој унутрашњости  далеко богатија, од  камене спољашности. Олтарски део цркве   је  одвојен  преградом, иконостасом. Дрвени иконостас је урађен од липовог дрвета, и делимично је украшен дуборезом са профилисаним лајснама. Носач иконостаса услед дотрајалости је  рестауриран, премазан уљаном бојом, и очишћен. Иконостас  је  подељен у  четири реда, са царским дверима и крстом на врху.
Иконостас  су сликали Живко Павловић из Пожаревца, који  је животописао и цркву 1845. године, и његов помоћник Илија Стојићевић  из Смољинца. Izvor kod manastira ZaovaИконостас је 1993/ 94. године, очишћен, конзервиран, од стране стручњака  завода  за  заштиту споменика  културе  из Београда, на челу је  био сликар козерватор Слободан Стоиловић, и под контролом хемичара Јована Васића. Иконе  на самом иконостасу су рађене, у првој  зони на  платну које је  било каширано на дрвену  подлогу, док су  иконе на царским дверима, и остале зоне  иконостаса сликане на дрвету. Упорођење самог иконостаса у манастиру Заова, са другим сликарским остварењима Живка Павловића учљиво  је  да је концепција сликања иста, с'тим што се уочава  зрелије и оргиналније уметничко остварење  сликара. Живопис у цркви  је  рађен у фреско техници где   је  подлога неуједначена дебљине. Живопис је доста оштећен, јер је малтер трошан.Jevandjelje-moskva iz 1803 god.
Посматрано у целости  зидно фреско сликање у манастиру Заова, по ликовним вредностима  је  неуједначено. Неједнаке  сликарске резултате на  зидном сликању поједини хроничари оправдавају у дужем  временском периоду сликања - неколико година, упоредо са другим пословима. Уз  ово иде  податак да  је  фреско  сликање Заове упоредо радио  помоћник   сликар Илија који се  својим целим именом помиње у
натпису изнад  западних врати. Живопис у Заови  је урађен следећим редом, слева на десно  у олтару: ликови светитеља, Св.Максим-архиепскоп Српски, св.Николај  Чудотворац, следе ликови: Свети Сава други архепископ Српски, Светих Три Јерарха, св.Василије Велики, св Јован Златоуст, св Григорије Богослов.
Уолтарској апсиди налази се изражен на слици Ковчег Завета, окружен Херувимима а са стране Мојсије и Арон. У певничкој апсиди са десне стране приказано је васкрсење Христово, а испод њега св Георгије, св Прокопије, св.Пателејмон, и св.Трифун. У  певничкој апсиди са леве  стране  приказан  је Силазак св.Духа  пред апостоле. Испод тога су насликани мученици Никита, Меркурије и Нестор који примају благослов светог Димитрија. Од олтара ка западу су: св.Киријак Отшелник и св Алимпије Столпник.Svestenicki spomenici u porti У другој  зони  је  приказано Преображење  Господње и Ваведење. На северној страни налазе се ликови св Врачи - Козма и Дамјан, док  је у горњој  зони приказано Рождество Христово. На  западној страни цркве  су  насликани ликови Срба Светитеља, и то овим редом: Стеван Дечански, цар Урош, св.кнез Лазар Косовски, св. царица Јелена и Константин, св деспоти Јован и Стеван. Изнад ових ликова налази се икона Пресвете  Богородице у  присуству анђела и људи. На самом врху  западног  зида  приказана  је  пресвета Богородица са анфором на рукама, празник покрова Богородичина, као и два светитеља како  стоје  испод амфоре, око Богородице има доста анђела. На своду цркве је насликан Господ Саваот у великим размерама, са стране су свети пророци старозаветни, њих шеснаест подељених  у  четири групе.                                                                                                   
Zastitnicka ikona- manastir ZaovaУ оквиру животописа, постоји натпис изнад западних врати, и  јужног портала. Натпис на  западном  зиду казује да је  осликавање  завршено 1849.г,и да су фреске настале  заслугом, протопрезвитера Јосифа Стевановића и Јована  Ђукића пароха батушког, тутора цркве Милоша Игњатовића и Грује Стојановића - обоје житељи Топонице. Даље  натпис казује да је живопис  завршен  за време  владавине  кнеза Србије Александра Карађорђевића, и митрополита београдског Петра Јовановића. Други натпис у цркви изнад  западних врата казује и именује  сликаре  манастира Заове, молера Живка Павловића из Пожаревца и његовог помоћника Илију Стојићевића из села Смољинца. У самој цркви Заови налазе се  и иконе као покретно благо. Три иконе  које  су  различитих димензија.Два велика  платна која имају заједнички назив"Јерусалим". Прво  платно је  размера 350x200 см. на њему  је приказан град Јерусалим са црквом која има три куполе. У унутрашљости храма су насликане  сцене у три нивоа. Сцене си из Христовог живота  везане   за те објекте. Објашњење на црквенословенском писму  руске редакције дато је на рубу целог платна капиталом речима: "Светис ја, светисја нови Јерусалиме,слава бо Господња на Тебе  возсија"... Са десне стране Јерусалима  је  велика Христова двопојасна фигура, окружена малим портретима јевандјелиста, апостола и анђела у медаљонима. Са леве стране  Јерусалима је  икона Богородице у  попрсју са Христом у левој руци. Углови су испуњени ликовима  пророка Мојсија, Арона, Давида,  и Соломона, док други круг чине остали старозаветни пророци са свецима, на којима су текстови њихових  пророштава.  По рубу  капиталом исписан  је тропар: Богородице ђево радујсја благодатнаја -.. . У горњем левом  углу дато   је шест  упрошћених сцена из Дестоднева - стварање света, који се завршавају стварањем Адама  и Еве. Изнад Јерусалима су  сцене из другог доласка Христа у две зоне са речима: Свјат
3 пута, док  су конпозиције испод Јерусалима "ведоша Исуса на распатис",скидање са крста, и друге  сцене које су  везане  за Јерусалим. Ове  сцене су  описане текстом на бугарском језику. На самој средини Христове  плаштанице  пише на бугарском  језику: Подарок от Хаџи Станка К. Спаситс  на живоносном гробу  Господња г.1901. априла. Ниже по рубу капиталом белом бојом, исписане су речи: Благообразни Јосиф с древа снем... Друго  платно Јерусалим  је  размера   182 х   136  см. На њему  је  осликан Други долазак Христов, Страшни суд и Апокалипсис, затим лик Христа на царском престолу у  крупном  плану у  пратњи Богородице, Јована Претече  и апостола. На средини  је  текст  на црквенословенском руске  редакције. Затим следи приказ спасених који су насликани на другој страни у шест реда, са ађелима. Супротна страна је текст: Идите од мене  проклети у  огањ вечни. Manastir ZaovaПакао синболише разапљене  чељусти  фантастичне животиње. Пред отвореним вратима пакла  је  обешен кантар  за  мерење душе, док се црни ђаволи около са роговима и рогуљама ругају или привлаче себи своје  приврженике. Два анђела у  цуном расту с копљима су окренути аду.Испод ногу  доњег анђела означена је  површина  за  податке хаџији -  купцу, натпис  је  јако оштећен. Види се да  је био на  бугарском  језику као и прво  платно у Заови. Оба ова платна  је  из Јерусалима донео Пожаревљанин Станко К.Спасић, који  је поклонио ове  примерке  манастиру  Заови, он  је  био на ходочашћу у Јерусалим.  -  Овај текст  о  платнима  Јерусалим, је  пренешен у оргиналној верзији, од аутора  текста Др.Леонтија Павловића из  часописа "Виминацијум"  бр.З.Н.М.Пожаревац  1988.Г.  Трећа икона на платну у манастиру Заови   је размере  45 х 60 см. уље на  платну, рад  је непознатог мајстора, њу сада сматрају  као  заштитницу манастира "Богородица Заовачка", она  је  настала половином  19.века. Икона  је очишћена од  чађи и рестаурирана је. Свакако да у цркви Заови најзначније место  заузима гроб  Јеличин - Светиња. То је  озидана гробница вел.95 х  40 х 70  см.смештен  је у наосу цркве уза северни  зид према улазним  вратима  са   југа. Гробница   је данас   забетонирана, док  је  изнад гроба постављена  слика, која  приказује   четири  бела коња  како растржу Јелицу, привезану конопцима  за мишице  и ноге, па за репове  коњима. У средини  је  брат, у  војводском оделу, који  замахује  на коње. Овде  над овом сликом стално  гори кандило. По тврђењу Леонтија Павловића, слика на  гробу Јеличином  је рад Тодора Матића учитеља из Топонице, који  је и поклони цркви Заови. Врата на цркви су дрвена и масивна, као  и мањи   прозори  заштићени уздужним и  попречним гвожђем. У унутрашњости цркве се налази  једна од најзначајнијих фресака, и остварења сликара Ж.П. то је "Иродијада" у српској ношњи, у конпозицији  Усековање  главе Јована Крститеља.
Црква  има   стари Антимис  стару  Плаштаницу, као  и  све потребне  богослужбене књиге, и црквене  реликвије. У црквеној порти се налази велика  зидана  звонара, у којој су смештена  три  звона. Једно  звоно је  поклон кнеза М.0бреновића, а друга два  су  поклон    верника   овог краја у  Стигу. Црква залагањем проте  Душана Николића поврати цркви црквене  протоколе, рођених, венчаних, и умрлих, из периода 1837-1883. године, 17.књига црквених  протокола.

 

  Црква Заова  поред    многих  пљчкања и  пустошења,сачувала је до данас, многе драгоцености везане за цркву. 'У даљем тексту споменућу покретне ствари, и 164 реликвије, књиге са  записима настанка књига,и реликвија:
1.Крст-размере.ЗО х 4 цм. филиграмски рад, резбарен у дрвету изведен са сценама из Христовог живота, сребро. На унутрашњој страни је  урезан текст: Књагиња Јулија Обреновић, рођена Хуњади, манастиру Заову  1860.г, поклон манастиру  Заова. 2. Петохлебница - сребро, Цркви Заови, за спас своје породице, и своје здравље приложише  Ђорђе  и  Милица Богдановић, трговци из Пожаревца  1914. године, З. Јеванђеље - богослужбена књига, штанпано у Русији 1751.г, у Петрограду, на унутрашњој  страни на задњем празном листу стоји  запис: Светозар Ст.Душанић професор, 4.Х.1943.год. вероватно приликом посете цркви Заови. 4. Србљак - богослужбена књига, запис на њој у унутрашњости: Ову књигу "Србљак" поклони данас г.Миленко Стојановић, трговац из Брадараца, за успомену и подноси је цркви Заовичкој  на њену употребу у Брадарцу 2.марта   1873.г. 5. Ирмологија - богослужбена књига штанпана у Русији - Москва. Запис на њој: Ову књигу  приложи Јован Милутиновић, у М. Заови  1859.г, за време свештеника Јована Ђукића у Заови.
6. Триод - богослужбена књига, стоји запис: Испечати се и повеза ова књига у М. Заови 25. фебруара 1854.г, настојатељ јереј Петар Шљивић, парох Влашкодолски И Врбнички.
7. Апостол - богослужбена књига,19.веку њој стоји  забелешка: Код цркве је био као учитељ В.Селски, Петар Миросављевић.
8. Зборник Црквених  песама - књига својина Манастира  Заове, купљена за 10. динара 1903. године.
9. Јеванђеље  Велико, штанпано у Русији - Москва, стоји  запис: На Петровдан 1965-г, служио у М.Заови, Епископ Браничевски Хризостом.
10. Јеванђеље  оковано  сребром - дрвене корице, штанпано у Русији - Кијеву 1846.г, стоји  запис -.Прилог Цркви -Храму  Свјатих Архистратима, приложо Георгије  Гвоздић - Живковић, житељ и трговац  Пожаревачки,  29. јануара 1850.г.
11. Минеји цело коло 1868.г, Русија штанпано поседује црква Заова.
12. Устав - Типикон књига штанпана у Русији - Москва 1827.године.
13. Триод Посни - богослужбена књига 19.век, Русија-Москва, стоји запис: Миленко Јовановић житељ Црљенца, за  покој - спомен  вечни  својим, оцу  Зорану  и матери Мари.
14. Осмогласник - Октоих богослужбена књига, штанпана у Русији - Кијеву 1849.г, стоји  запис: Павле  Драгојевић црквењак  и хармонично  практични  певац, рођен 1853.г, у Буковцу у Срему с децом својом Војином, Лепосавом, Милицом, и Станком овде у Светој Заови служио 1.11.1914.Г.
15. Јеванђеље  оковано у  сребро, са изратим медаљонима Христа и  четири  јеванђел иста, мало  коло  штанпано у Русији-Москва   1803.Г.
16. Минеј за месец фебруар - богослужбена књига, штанпана у Русији - Москва  1807. г,укоричено, добро очуван.
17. Књига Чудеса  пресвете Богородице, Београд 1837.г препеч. трошком Георгија П.Марковића, рођеног у Новом Пазару, књига укоричена нема записа.
18. Октоих - Осмогласник - богослужбена књига, штанпано у Кијевопечерској лаври Русија, 1845.г,августа. 3апис на првом листу: Бајлонов зет венчан у овој цркви 12.07.1887.г. - Светозар Ђукић.  Други  запис  гласи: Осмогласник цркве Заови, храма  свјатих архистратигов, господар Јован и Анђелко  Ђорић, житељи села Свине, за вјечни спомен, живим за  здравље, мртвима за душу, приложи 1850.љета.
19. Књига Православне проповвди митрополита Михаила- Београд 1866,г,укоричено на књизи нема других  записа.
20. Књига Добар Пастир -Герасим Петрановић јеромонах манастира Крупе, и професор Богословије. Загреб  1850.г,страна 311. нема на њој записа. Манастир Заова у својој ризници и библиотеци, поред ових наведених књига и црквених  протокола  чува укупно 46. штанпаних књига, које су настале у XVIII, и XIXвеку. Књиге су настале углавном у Русији - из руских типографија. Од овог броја само  је 12. књига штанпано у Београду. Записи које су записивачи оставили на страницама  поменутих  књига  су  разних  година  и места настанка. Записи су рускословенским писмом, и брзо су  писани. Записи су углавном на почетку и на  крају књиге. У  записима  има и доста  рецепта за  разне  болести, што казује да је ,да су то  последње искре  средњевековног начина живота наших предака у другој  половини ХIХ века. Црка   је  својим новијим реконструкцијом, извадила стари патос  из цркве, који  је био  поплочан обликованим циглама из  периода Рима. Сада у манастиру  постоји подно грејање. Црква има црквене барјаке, стару дрвену Дарохранилицу у  олтару, као и неколико старих свећњака  за  паљеље свећа . У  цркви   је  смештен и дрвени  владичански  трон. Манастир  је   првобитно  био  освештан  на дан "Мале  Госпојине" 1850.г, митрополит српски  Петар Јовановић.
Године   1997, црква  је на дан  Ђурђевдана после 600 година свога  постојања, и 170. година од претходног звања, понаво именована у Манастир . Добивеним статусом сада  је то "Манастир Заова". Манастир  има и своју парохију села која су при Заови: Топоница, Велико Село, и Врбница, парохија је уписана под именом "Топоничка". Припада за сада намесништвуПожаревачком - Епархији Браничевској у Пожаревцу. Манастир су до сада посетили сви браничевски епископи, а указом Патријаршије, и епископа доктора Игњатија је  постао манастир. Други епиекопи С.П.Цркве су били у манастиру: шумадијски Сава, далматински Лонгин, бихаћко-петровачки Хризостом. У близини се налази и стари црквени конак, као и ресторан који  је дат у  закуп - ренту приватном грађанском лицу. Извори чесме у  близини цркве: Чесма - извор посвећен св.Петки, налази се на  југоисточној страни од цркве на педесет метара од  цркве. На триста метара од цркве у  густој шуми  постоји извор  звани "Шопот", овај извор  је открмвен средином, 18. века. Многима је помого у   болестима очију. На овом извору је подигнута капела са двоводним кровом давне   1847. године ју је пронашао Станоје Петровић из Свилајнца. Године 1897. је на њој постављена и плехана табла са натписом. У близини цркве Заове, има још  неке свете  воде: Липовача, Св Петка, Мала Топоница - Кладенац,  Врела, Требеж, Ћелије, и Црквине. Велику  заслугу  за сачуване књиге, и реликвије свакако припада Проти Душану Николићу- који је сада у пензији од краја 2002. године У црквеној порти се налази доста гробова, са надгробним споменицима.  Радовима који су  били у оквиру археолошких истраживања у извођењу завода из Крагујевца а  затим од завода из Смедерева. На дубини од 30 сантииметра, пронађено је много скелета, и људских костију, гробови су имали и своје прилоге. Сви гробови су били орјентисани у смеру запад-исток,главом на западу, и мања уступања према  северу. У оквиру овог споменичког комплекса постоји и споменик који означава страдање ратника овог краја 1912 - 1918.г. Имена погинулих, и умрлих је уписана на камену на све четири стране пирамиде. Споменик  је од ситнозорног порозног пешчара. На споменику  је уклесан крст. Други надгробни споменици се односе на умрле свештенике који служише у цркви Заови. Црквени земљишни посед у манастиру Заова  је  10 хектара  под шумом, и парохиски дом  са 11   одељења.
 

 

СВЕШТЕНСТВО  ЦРКВЕ ЗАОВЕ

 

Манастир Заова је 1827.године  претворен у  парохијску цркву, постоји  писани
податак   за њеног првог свештеника тек  1837-г. По распореду свештеника који
су службовали у цркви Заови из сачуваних извора изгледа овим редоследом:
1. Јован  Ђукић, парох батушки 1837.г
2. Михаило  Тодоровић  1839.г, парох пољанички.
З. Јован Радивојевић 1841.г,парох пољанички
4. Милош Томашевић  1850.г, парох  влашкодолски
5. Петар Шљивић  1854.г, парох  влашкодолски.
6. Живан Стојковић  1856.г,парох влашкодолски.
7. Стојић Милутиновић 1856.г, парох  врбнички
8. Милић Ђукић  1856.г, парох  батушки.
9. Јован Игњатовић  1857. г, парох  влашкодолски.
10. Коста  Девић 1865.г, парох  батушки.
11.Татомир Миловук  1865.г, парох  батушки.
12. Антоније Милосављевић 1874. г, парох црнички.
13. Димидрије Поповић 1880.г, парох батушки.
14. Владимир Јосифовић 1891.г, парох  батушки.
15. Светозар Ђукић 1896. г, парох  великоселски.
16. Велисав Илић 1907.г, парох великоселско - топонички.
17. Данило Поповић 1925.г,парох великоселски.
18. Ђура Тодоровић  1933-1971 .године, службовао  као  парох  топонички.
19. Драгољуб Лазић 1971, парох топонички.
20. Душан Николић протојереј од 1971.г, до друге половине 2002.г, одлази у пензију, велики обновитељ, и неимар, и духовни чувар, књига, реликвија, и свега у манастиру Заова.
21. Владан Петковић садашњи свештеник од друге  половине  2002. године.

Црквену  општину  Топоничку   до  септембра  2002.године  су  чинили: председник протојереј Душан Николић свештеник манастира Заове, благајник Божидар Младеновић
 из Врбнице,чланови су,Живадин Траиловић,3авиша Радулввић,   обоје  из села Врбнице, Светомир Стојићевић -Велико Село, Живан Манојловић - Топоница, Дејан Стојићевић -Топоница.
У архиву у Пожаревцу се  чува писани уговор који   је  сачињен између црквене општине  и  Живка Павловића молера из Пожаревца 1845/6. године, за радове сликања цркве, и иконостаса.
 

 

Коришћена грађа и литература за писање о цркви - манаетиру Заови - Стиг.
1 .Истраживачки рад аутора књиге Радета М.Обрадвића  у 2000. г, и 2002,г. 2. Летопис цркве Заове -чува се у црквеној Библиотеци - прегледан 2002.г. З. Црква Заова- Душан Д. Митошевић - Смедврево 1990.г.
4. Казивање свештеника Душана Николића - старешине и Протонамвсника Заова 2002.г.                                                                                 
5. Српски Православни Манастир Заова - Млађан Цуњак - М.Заова 2000.г.
6. Манастир Заова, аутор текста Др.Леонтије Павловић - Виминацкјум бр.З. зборник радова Народног Музеја у Пожаревцу - Пожаревац 1988.г
7. Шематизам Епархије Браничввске - Пожаревац  1972.г.
В. Глас Браничева - часопис Петровац. бр  15/16/17. деценбар - фебруар 1997/1998. Духовно благо Браничвске Епархије текст Р.М.Обрадовића.
9. Браничевски Алманах - Мирољуб Манојловић - Пожаревац 2002.г.
10. Стиг - часопис бр 81. октобар 1998.г.Мало Црниће - Центар за културу. аутор текста "Из наше баштине - "Манастир Заова - Духовно Светилиште Стига, је Раде М.Обрадовић - хроничар.

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.