СРПСКИ ПРАВОСЛАБНИ МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ» – ГОРЊАК

 

Српски православни манастир  «Ваведења пресвете Богородице» – Горњак

 

Manastir Gornjak 1940 godinaМанастир Горњак, је смештен у самој Гоњачкој клисури, на левој обали реке Млаве. Налази се на заравни,и спод стрмих литица планине Јежевац. У непосредној је близини пута Петровац-Жагубица. По територији припада општини Жагубица. По црквеној подели манастир припада намесништву "млавском" у Петровцу, епархији браничевској са седиштем у Пожаревцу. Првобитни назив манастира је био "Ждрело", а данашњи назив "Горњак" добија почетком XVIII века. Подаци о тачном настанку манастира су контрадикторни, по једнима је 1378. године, а по другима је 1379. године. Сигурно је да је настао у ХIV веку. Подаци који говоре о његовом ктитору, су расути по многим књигама. Историјски извори, као и народно предање, ктиторство везују за име кнеза Лазара Хребељановића. По досадашњим научним истраживањима стоји да је кнез Лазар подигао манастир, и да га је даривао Григорију на даљу употребу и старање. У новим истраживањима и сазнањима види се друга слика; Ктитор манастира Горњака је сам монах Григорије Горњачки, док се кнез Лазар јавља као помагач, иницијатор за подизање самог манастира. Подаци говоре да је црква по својој архитектури била подигнута за монахе, јер одступа од монументалних владарских задужбина. За манастир Горњак су везане такозване "горњачке повеље", које су биле препис оргинала. У јавности су презентиране две такве повеље. Једна повеља се односила на кнеза Лазара који даје оснивачку повељу 1. августа 1378. године. Друга се повеља односи на даривање манастира пустињаку Григорију и братству. Преписи поменутих повеља су новијег доба и датирају из XVIIIвека. Данас је манастир Горњак једини живи манастир у Горњачкој клисури. Манастир је саграђен испод саме испоснице пустињака Григорија. Црква је саграђена од ломљеног камена у кречном малтеру. Димензије цркве су: дужина је 14. метара, ширина 4,5 метара, грађена је у облику триконхоса. Manastir Gornjak slika 2Стил градње је "моравска школа", и тролист је уобичајен за овакав стил градње. Дебљина зидова цркве је 0,9 метара.Олтарска апсида је на источној страни цркве, са двема певничким апсидама са стране. Олтар је димензије 3,8 х 3,8 метра, и од певничке апсиде одвојен је левим и десним полустубом и дрвеним иконостасом. Певничке апсиде су ширине 2,9 метра, а дужином полупречника, - дубина певничких апсида је 1,2 метра. У централном делу цркве уздиже се купола, која је на четвртастом постољу. Засведена је полуобличастим сводом који је ослоњен на бочне зидове и на масивне пиластре уз северни и јужни зид цркве. Црква је у својој прошлости била покривена оловом, док данас њен кров је покривен оловом. У не тако давној прошлости црква је била покривена ћерамидом. Кров цркве је полулоптастог облика, са косинама. Звоник у предњем делу је виши од кубета цркве и зидови његови су четвртастог облика, а сам врх је полулоптастог облика са благим испустом. Црква је слабо осветљена, јер мали број прозора суузани. Црква је на својој јужној страни дозидана тремом у висини са кровом цркве. Данас је поменути трем после најновијих обнова, нешто нижи од првобитног, и лукови на трему су некада били наглашени са полулуковима, док су данас равни са фасадом, док су ивице урађене од црвене опеке. Данас су те површине омалтерисане и фасада је окречена белом бојом. У Једној декади свог живота, на трему је споља постојао живопис, настанак његов, као и нестанак не зна се. Остале су само старе фотографије да са краја XIX, и спочетка XXвека сведоче о таквом живописуна трему. Унутрашњост цркве је скромна. Фреске по зидовима су из новијег доба, датирају из XVIII века, и њих је касније ретуширао сликар Живко Павловић из Пожаревца, период је везан за обнову манастира у ХIХ веку.

Manastir Gornjak slika 4Манастир је имао честа страдања, рушења, паљења, и обнављања. Процват и напредак је имао за време владавине кнеза Милоша Обреновића, када повећава и своја имања, воденице, зграде, и механу. Своје значајне обнове сам манастир има у XXвеку, 1932/33. године, затим после другог светског рата, јер је у манастиру до 1953. године боравила војска, тек после њеног повлачења почиње обнова манастира. Године 1963., је подигнут манастирски конак, приземна зграда 24 х 6 метара. Тек у доба игуманије Меланије је 1979. године саграђен велики конак са димензијама 32 х 12 метара, са великом трепезаријом, салом, и просторијама за духовнике и госте. На куполама цркве су крстови симболи хришћанетва и православља. Звона на звонику су на механички погон. У самом новом конаку је смештена црквена капела посвећена "Светом Пророку Илији". Манастир је 1971. године добио и већи бетонски мост преко реке Млаве, до тада се до манастира долазило дрвеним мостом. Манастир је до 1968. године био мушки манастир са братством. Одлуком епископа Хризостома од 1968. године, постаје женски манастир, настањен сестринством из Македоније, на челу са монахињом Надеждом Лукијањук. Братство из манастира Горњак је пресељено у манастир Витовницу. Своју велику обнову и истраживачко конзерваторске радове манастир је имао 1989. године. Олтарски део дели дрвени иконостас, који датира из 1935. године и рад је мајстора Тимотија Полебзејева, и његовог помоћника Павла Матића. Дуборез на иконостасу је веома леп и складан. Иконе на иконостасу су сликане 1937. године, и рад су сликара Слободана Павловића из Параћина-протођакона,и Милосава Јовића из околине Бјељине ,који су били свршени ученици иконописачке школе из Раковице. Manastir Gornjak sestrinstvo 1972 godinaСам иконостас је у три зоне. Дрвени део иконостаса по запису који се налази са унутрашше стране је рађен у Охриду, и сада је то право ремек дело, које постоји у манастиру Горњаку. Иконе у иконостасу су у два нивоа-реда. Средишни део иконостаса је богато украшене двокрилне царске двери са Благовестима, до њих је Спаситељ и Богоридица. До њих су јужне и северне двери са иконама светог архиђакона Стефана и светог Арханђела Михаила. У другом реду изнад ових престоних икона, целом дужином иконостаса, и висиним од 80 центиметра је предивна резбарија у дрвету, и три иконе у горњем делу, Тајна Вечера, Ваведење, и икона у композицији је кнез Лазар са сином Стефаном Високим, који на рукама држе манастир Горњак.Osvecenje konaka 1963 god. u manastiru Gornjak На самом завршном делу иконостаса је у дуборезу прекрасни крст, као и икона Богомајке, и светог апостола Јована Богослова, у овалним медаљонима уоквиреним украсом у дрвету. Мошти Григорија Горњачког, су данас највећа манастирска реликвија која је сачувана до данашњих дана. Данас се чувају у ниши спољне припрате. Њихово вековно сељење је кренуло из испоснице која је у каменој стени изнад манастира. Ратни вихори који су задесили манаетир, пратили су често сељење моштију по разним скривницама манастира у Србији, све до повратка након XVIIIвека. Најновију селидбу мошти Григорија Горњачког су доживеле у време Другог светског рата, јер су манастир окупирали и запалили Немци. Мошти су пренете у саборну цркву у Пожаревцу, у манастир Горњак су враћене по његовој обнови 1953. године. Испосница предобног Григорија Горњачког (посвећена Светом Николи) је у стени и до ње се долази стрмим бетонским степеништем. Сама испосница је смештена у каменој шупљини. Manastir GornjakИспосница је из простора од два дела, из мањег где је сам светитељ боравио, обитавао, и већег дела у капелици где се молио Богу, и где је првобитно био сахрањен у камени гроб са северне стране. Сама капела-црква је зидана каменом, њене димензије су 4,5 х 2,8 метра, са два неједнака мања прозора. Испосница има облик лађе, са полукружним делом који је олтар. Сама црквица је живописана, и по свему судећи мали део сачуваног живописа у њој казује да је живопис старији од оног у самом манастиру. По начину сликања живописа у испосници спада у ред да су је сликали провинцијски сликари у периоду XIVвека. Висина зидова у црквици је два метра.Manastir Gornjak slika 1 Најновијим истраживањем завода за заштиту споменика културе, испосница има нов изглед. Мошти преподобног Григорија Синајита-Млађег данас су положене у мали дрвени сандук-саркофаг величине 80 х 35 центиметра, који је заслугом игумана Саве, начињен 1900. године, на коме постоји и натпис. На моштима овог светитеља, где болни и невољни свакодневно траже утеху и лек души и телу. Сви досадашши хроничари, описују да је манастир Горњак имао и чувао покретно црквено-историско културно благо; Повеље кнеза Лазара, чашу сребрну са иницијалима имена Лазара Хребељановића, војни барјак Цара Душана-Силног, као и мноштво ретких и богослужбених књига, сасуда, крстова и архивских записа о животу саме цркве. Све је то нестало у многим пустошењима манастира, како у ратном вихору, тако и намерним пљачкама појединаца, кроз векове иза нас. Данас манастир чува богослужбене књиге новијег датума, и све потребне реликвије за служење службе у манастиру. Манастир живи од прилога верника, и од рада на малој економији коју сестринство са игуманијом Вероником одржава. Велике заслуге за процват манастира у другој половини XXвека, припадају сада почившој игуманији Меланији, која је неуморно радила, градила, и молила се Богу за свој народ.

 

 

Братство и сестринство Манастира "Горњака"

 

Gornjak na doceku mosti cara Lazara 1989По оскудним подацима који су сачувани по црквеним протоколима, списима и архиви од периода 1864. године закључно са 2002. годином, манастир Горњак су братства, а од 1З. новембра 1968. године сестринства примила на управу, и о њему се сада старају. Историјат: Године 1864., игуман манастира је Сава и сабраћа јеромонах Алексије и јеромонах Полихроније. 1865. године братство је у истом саставу као и у предходној години. Године 1869, манасирском братству се прикључује и монах Рувим. Године 1872, братство чине игуман Сава, сабраћа јеромонах Алексије и јеромонах Полихлоније, јеромонах Кипријан и Рувим. Године 1877 у манастиру су архимандрит Сава и сабраћа, јеромонах Доситеј и игуман Алексије. 1883. године, архимандрит Стефан и сабраћа игуман Алексије и јеромонах Јулијан. Године 1886, архимандрит Стефан и сабраћа игуман Макарије, игуман Алексеј и јеромонах Исаије. Ikonostas u GornjakuГодине 1888, архимандрит Стефан и сабраћа игуман Алексије и јеромонах Исаије. 1903. године, архимандрит Сава и сабраћа хаџи Јован, јеромонах Агатангели монах Ђорђе. Подаци о братству у манастиру Горањак, за период до обнове Браничевске Епархије 1921. године нема. Године 1921, старешина манастира јеромонах Сава-Тодоровић, који је у манастиру и умро 1922.године и братство јеромонах Емилијан-Ненадовић и јеромонах Мирон-Ђурић.Године 1924, братству се прикључује, и Јеромонах Милутин-Стојадиновић, архимандит Инокентије,јеромонах Агатангел-Мирковић 1926. године.Г одине 1925, за старешину манастира Горњака бива постављен игуман Сергије, братство чине јеромонах Ираклије-Кулак руски избеглица, јеромонах Јоаникије-Иванов руски избеглица, јеромонах Милутин-Стојадиновић, јеромонах Силвестар-Спасић. 1926.године, јеромонах Евгеније 1926. године, синђел Серафим-Палјада 1926. године. Године 1926. до 1935., старешина манастира је Серафим-Палјада, братство чине, јеромонах Димитрије-Хранисављевић. 1929. године, јеромонах Анатолије-Карасјут 1929.године, јерођакон Мирон-Јовичић. 1932. године, монах Симеон-кнез Свјетополк-Мирски. 1931. године, монах Јован-Томић 1932. године, јерођакон Георгије-Веселиновић. 1932.године, јеромонах Иларион-Жавановић. 1932. године, јеромонах Иринеј-Чујко. 1933. године, јеромонах Милентије-Раденковић. 1953. године, јеромонах Григорије-портњански. 1933. године, јерођакон Тадеј-Штрбуловић. 1935. године, монах Сава-Прибиловић.gornjacka povelja Године 1935-1936, вршиоц дужности старешине манастира Горњак је био Архимандрит Макарије-Милетић, са истим братством као претходно. Године 1936., старешина је игуман Никанор-Пујић који је уједно управљо и манастиром Витовница, братство исто као и предходно. Године 1936. до марта 1941., манастиром Горњак управља синђел Мирон-Јовичић. Братство чине монах Јован-Матчи руски избеглица. 1935.године, архиђакон Методије-Ачевић, придворни ђакон пожаревачке саборне цркве. 1938. године, јерођакон Доситеј-Станишић. 1937. године, монах Висарион-Марковић 1937. Године 1941.,за старешину манастира долази синђел Мардарије-Здравковић који је потом отеран у Немачку у концетрациони логор где је и погубљен 1942. године. Братство су чинили јеромонах Серафим-Живановић, 1941. године, јеромонах Мардарије-Радојичић. 1941. године, јеромонах је био Георгије-Николић, 1941. године, монах Варнава-Николић 1941. године, јеромонах Михаило-Стојановић 1942. године. У наступајућем периоду, услед рата и страдања самог манастира, дужност на положају старешине је вршио архијерејски намесник млавски Бранислав И. Милић.Manastir Gornjak sa isposnicom Манастир тек после 1953. године, званично добива старешину, и то јеромонаха Василија-Вејановића, в.д. старешине, братство су чинили јеромонах Тадеј-Штрбуловић, 1953. године, јеромонах Пахомије-Марковић. 1954. године, монах Григорије-Траиловић 1954. године, монахиња Евгенија 1954. године.Године 1954, за старешину манастира долази Синђел Михаило-Стокић и на тој дужности остаје до 1957. године, братетво чине монах Наум-Величковић 1954-1961. године, јеромонах Григорије-Траиловић 1954. године, монах Симеон-Алексић 1956. године. Године 1954, за игумана долази Тадеј Штрбуловић, братство је јеромонах Теодор-Арсић 1958. године, синђел Симеон-Миличић 1958. године, јерођакон Сава-Андрић 1961. године - касније је био Епископ Браничевски, монах Андреј-Јовић 1962. године, монах Григорије-Арсић 1962. године, монах Лазар-Станковић 1966. године. Године 1959, на чело манастира долази Синђел Симон-Миличић који постаје и игуман манастира, братство чине Јеромонах Симеон-Алексић 1960. године, јерођакон Сава Андрић 1961. године, монах Андреј-Јовић 1962. године, и монах Лазар-Станковић 1966. године.Igumanija Melanija kraj ikonostasa Одлуком епископа Браничевског Хризостома, 13. новембра 1968.године, Манастир "Горњак" је постао опитежитељни манастир, са женским братством-сестринством, предходни игуман је премештен у манастир Витовницу, а за манастирску управу је именована игуманија Надежда-Лукијањук-умрла у Горњаку 1973. године, сестринство манасира чине игуманија Меланија-Шушњар 1968. године, монахиња Параскева-Кировска 1968. године, монахиња Евгенија-Худан 1968. године, искушеница Љуба Паунковић, 1968. године, искушеница Марица Чанговић 1968. године, искушеница Ратка Глушкинић 1968. године, Духовник: јеромонах Варнава-Николић 1968. године, монаси Григорије-Арсић 1962. године, Андреј-Јовић, 1962. године. На чело манастира Горњака долази Игуманија Меланија Шушњар, која на овој дужности остаје све до смрти 27. априла 2001. године. Сестринство су сачињавале монахиња Евгенија-Худан 1968. године монахиња Параскева-Кирова 1968. године, монахиња Христина-Чангова 1968. године, монахиња Ефрасинија-Глушкинић 1968.године.

Монахиња Вероника-Паунковић 1968. године, Духовник јеромонах Василије-Грујић-старац, монах Григорије-Арсић 1962. године. Игуманија Меланија је умрла 27. априла 2001. године а сахрањена је на манастирском гробљу 29. априла 2002. године.

После упокојења игуманије манастира Горњака Меланије-Шушњар, старешинство и управу над манастиром преузима Игуманија Вероника-Паунковић 2001. године. Сестринство манастира, монахиња Параскева-Кировска, монахиња Јефросинија Глушкина, искушеница Радмила Станковић, духовник Јеромонах Василије Грујић рођен 1934. године.

Вредно је помена и имена ранијих игумана манастира Ждрела-Горњака од његовог настанка као цркве, која се помињу по расутим записима и књигама:

1.Игуман Григорије Горњачки са братством XIVвек; 2.Игуман Данило 1733. године, манастир је тада имао и своју Парохију - Крепољин; 3.У манастиру Горњаку је 1733. године учио свештенствовати Димитрије Несторовић, 4.Године 1735, игуман м. Горњака, Данило, учествује у сабору цркве-народа у Сремским Карловцима, 5.Године 1743, у манастиру Горњаку је игуман Максим, 6.Године 1753, везано за манастир Горњак, помиње се долазак два калуђера, и то јеромонах Мојсеј - дошао из фрушкогорског манастира Фенека и други јеромонах Силвестар који је дошао у Горњак из манастира Крушедола у Срему, 7.Године 1787/88 на чело манастира Горњака је игуман Исаија-Стевановић, због његове сарадње са Аустријом Турци пале манастир Горњак 1788. године, који је тада био филијални манастир манастира Раванице, код Ћуприје, 8.Године 1821, на чело манастира Горњак долази архимандрит Доситеј-Новаковић, 9.Године 1874. манастирска парохија је бројала 888 домова, да би се 1895. године поделила на две манастирске парохије, које су само манастир Горњак користиле као своју цркву.

Olovni krov manastira Gornjak

Прва парохија је била "Сигачка", са селима Сиге, Магудица, Крупаја, Близнак са укупно 347 домова и 2.458 православних душа. Друга парохија је "Крепољинска" са селима Крепољин и Брезница са укупно 333 дома и 1.830 православних душа, тада су на овим двема парохијама били мирски свештеници и то: сигачки-Аранђел Илић, крепољински-Ђорђе Богојевић.

            На манастирском имању, у близини манастира Горњака, постоји манастирско гробље. Гробље је беспрекорно уређено и одржавају га сестре, монахиње манастира. На гробљу су сахрањени монаси и монахиње овог манастира. Ту у миру почива и игуманија Меланија-Шушњар, која је свакако једна од најзаслужнијих за процват манастира Горњака. Крстови и надгробно камење дају одблесак наставка живота по одласку са овоземаљских простора.

 

Додатне информације

© 2017 www.vaznesenje.rs. Сва права задржана.
Joomla! је слободан софтвер објављен под GNU General Public License.